Crni dani za beli Šengen: ko je zaboravio Srbe sa Kosova?
02/06/2016|Autor: Administrator|
|

Crni dani za beli Šengen: ko je zaboravio Srbe sa Kosova?

Piše : Sara Ostojić

 

Predlog Evropske komisije da Kosovo napokon bude stavljeno na listu bezviznog režima za kratke boravke u Šengen zoni ovog maja izazvalo je opšte oduševljenje na prištinskim ulicama. Pa kako i ne bi, jedan od preduslova za oslobađanje od viza bio je, između ostalog, i vidni napredak u borbi protiv korupcije. Tom prilikom su tog istog maja pojedini gradonačelnici čak dobili i svečana priznanja za njihovu posvećenu borbu protiv ove grozne nemani kosovskog društva. Međutim, pitanje koje još uvek ostaje nerešeno jeste ratifikacija sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom koje se, po svemu sudeći, još uvek ne nalazi na dnevnom redu kosovske Skupštine. No, i taj problem će uskoro biti razrešen, samo da pristigne onaj čuveni skener plastičnih suzavaca, za koji je Vlada Kosova u martu ove godine utrošila neverovatnih 270 hiljada evra.

„ Verujem da je to najmanje sporno pitanje. Trenutna uloga same opoziije je i logična. Naravno da oni gledaju kako da dođu na vlast i kako da je kritikuju. S druge strane, imamo potvrdu Evropske Unije kao garanta da je to pitanje jasno. Kada će to pitanje doći na dnevni red Skupštine zavisi od Vlade koja ima mogućnosti ga pokrene u parlamentu. Verujem da je sada situacija drugačija, nakon ove odluke Evropske komisije. To je još jedna potvrda da se na što bolji način reše sporna pitanja ”, kaže Slobodan Petrović, potpredsednik kosovske Skupštine

Bilo kako bilo, dok su prištinski zvaničnici prilično optimistični u pogledu ovog spora, kosovski mediji, s druge strane, najavljuju odlaganje stupanja na snagu vizne liberalizacije za Kosovo za poznu jesen.  

 A šta će se desiti sa Srbima sa Kosova ? Hoće li ovo biti još jedan mudri potez kojim će EU mirno prisiliti Srbe na još bržu integraciju ? Adrijana Hodžić, šefica opštinske administracije opštine Severna Mitrovica, kaže da se nakon preporuke Evropske komisije poseta građanstva opštinama na severu izuzetno povećala.

“U poslednjih nedelju dana povećao se i broj zahteva za izdavanje ličnih karata – koja je preduslov za dobijanje pasoša. Ranije smo imali dvanaest aplikanata, sada je taj broj skočio na četrdeset ”, rekla je šefica opštinske administracije opštine Severna Mitrovica Adrijana Hodžić.

I tako dolazimo u opasnost da doživimo deža vu te da, uz krilaticu da smo „ujedinjeni u različitosti ”, i ispod okrilja čitavog korpusa demokratskih vrednosti koje EU promoviše, Srbi sa Kosova (p)ostanu diskriminisani. Tako je bilo i avgusta 2009. godine kada je Koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju počela sa izdavanjem pasoša za Srbe sa Kosova koji su bili izuzeti iz bezviznog režima. Potvrda frustracije koja vlada među Srbima sa Kosova jeste i istraživanje koje je sproveo Centar građanske energije iz Severne Mitrovice koje pokazuje da preko polovina ispitanika (51% njih) sebe smatra „ građaninom drugog reda ”, upravo zbog drugačije upotrebne vrednosti putnih isprava koje za njih izdaje Republika Srbija.

Ova tema podigla je uzbunu i među pripadnicima civilnog sektora na severu Kosova, te je na dan posete visoke predstavnice EU Federiki Mogerini Prištini, NVO Aktiv uputio otvoreno pismo srpskim poslanicima da je izuzimanje Srba koji poseduju pasoše Koordinacione uprave diskriminatorno, ali i bez pravne osnove.

„Te 2009. godine kada su Srbi sa Kosova bili izuzeti iz bezviznog režima postojala je sumnja da ovde postoji potencijala za ilegalnu imigraciju. Očigledno je da nakon ove preporuke Evropske komisije ta opasnost više ne postoji, te stoga više nema razloga izuzimati Srbe iz procesa vizne liberalizacije ”, smatra Milica Andrić, programska direktorka NVO Aktiv.

U ovom otvorenom pismu objašnjeno je sa kojim se sve administrativnim preprekama kosovski Srbi suočavaju u želji da ostvare svoja prava na lična dokumenta, te su se pozvale sve nadležne institucije da se ovo pitanje bez odlaganja stavi na dnevni red.

„ Izuzimanje srpskih pasoša iz režima vizne liberalizacije može dovesti do situacije da kosovski Srbi budu jedina grupa na zapadnom Balkanu podvrgnuta strogim viznim zahtevima. Takav scenario bi svakako značio diskriminatoran odnos prema kosovskim Srbima ”, stoji u ovom pismu.

Ovo pismo izazvalo je velike reakcije medija, ali i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i premijera Aleksandra Vučića. Par dana nakon njegovog objavljivanja, premijer Vučić je obećao da Srbi sa Kosova neće ostati zaboravljeni, te je ovo bila i jedna od tema na poslednjem sastanku Beograda i Prištine u okviru procesa normalizacije, poznatijeg kao briselski dijalog.

„Beograd će zahtevati od Evropske unije da vizna liberalizacija važi i za srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji, bez obzira na to koja dokumenta poseduju. Vizna liberalizacija ne treba da važi za vrstu dokumenta, nego za sve stanovnike teritorije kojoj je ta liberalizacija data”, navodi se u kratkom pisanom odgovoru Kancelarije za KiM. 

Međutim, još uvek nije precizirano na koji način i kada će se ovo pitanje rešiti. A u međuvremenu, Srbima na Kosovu preostaje da žive izolovano, da na svakom prelazu iz gepeka vade srpske, kosovske ili UNMIK-ove registarske tablice i da ne uživaju osnovno ljudsko pravo kao što je sloboda kretanja. A ko zna, možda će se u tom čekanju pod patronatom Evropske unije otvoriti i Park mira, pa će biti moguće nazreti i po koju tuju ili ljubičicu. A dok se čeka izlazak tog „varljivog sunca”, Srbi na Kosovu će nastaviti da rame uz rame sa međunarodnom zajednicom uče osnovne vrednosti demokratskog društva – u svojoj malo zajednici, u getu.

Tekst Sare Ostojić je deo projekta "Mediji za sve" istraživačkog novinarstva koji TV Mreža sa svojim partnerima sporovodi u partnerstvu sa BIRN-om na Kosovu. Projekat "Mediji za sve" finansira Evropska komisija na Kosovu.

 


PROGRAM TV MREŽE

Agrar Slobodno Srpski Nezavisna TV Mreža Kosnet Info Koreni



sporazoom