„Između zakona i uređivačke slobode“

Nakon izbora novog rukovodstva početkom maja ove godine, Nezavisna komisija za medije održala je do 10. juna šest sednica u novom sastavu. Komisija se tada suočila sa velikim brojem nagomilanih predmeta iz prethodnog perioda, s obzirom da od 21. januara 2025. do 5. maja 2026. godine nije bila u mogućnosti da donosi odluke zbog nedostatka kvoruma. Tokom tog perioda održano je nekoliko izbornih procesa, uključujući parlamentarne i lokalne izbore, ali regulator nije mogao da sprovodi svoja zakonska ovlašćenja jer Skupština Kosova nije imenovala nove članove Komisije. Novi sastav NKM-a izabran je u Skupštini 24. aprila 2026. godine, dok je prvo zasedanje u novom sazivu održano 5. maja, kada je izabrano i rukovodstvo. Nakon što je ponovo postala funkcionalna, Komisija je počela da razmatra zaostale predmete iz izbornih kampanja održanih tokom 2025. godine i da donosi odluke o navodnim kršenjima medijskih pravila.

Tokom šest sednica održanih u novom sazivu razmatrana su 73 predmeta, dok su sankcije izrečene u 70 slučajeva, a tri predmeta su odbačena. U 36 slučajeva izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 78.000 evra, dok su u 34 slučaja izrečene opomene.

Na prve dve sednice Komisija je razmatrala predmete koji su se odnosili na prethodne izborne procese. Tada je doneto 46 odluka o sankcionisanju medija – 21 novčana kazna u ukupnom iznosu od 43.000 evra i 25 opomena.

Na naredne četiri sednice, održane 1, 5, 8. i 10. juna, razmatrani su slučajevi povezani sa vanrednim parlamentarnim izborima održanim 7. juna 2026. godine. Tokom tih sednica NKM je izrekla još 24 sankcije – 15 novčanih kazni u ukupnom iznosu od 35.000 evra i devet opomena.

Među sankcionisanim medijima bili su Kanal 10, Klan Kosova, TV Dukagjini, TE7, TV21, TV Syri Vision, ATV, kao i četiri medija koja izveštavaju na srpskom jeziku – TV Puls, TV Herc i TV Most.

Većina odluka odnosila se na kršenje izbornih pravila, etičkog kodeksa ili profesionalnih standarda. Međutim, pojedini slučajevi otvorili su pitanja koja prevazilaze same kazne.

Koliko je transparentan rad regulatora? Kako funkcioniše pravo na žalbu? Da li su odluke zasnovane na nespornim činjenicama? I gde je granica između zaštite profesionalnih standarda i uređivačke slobode?

Odgovore na ta pitanja pokušali smo da pronađemo kroz tri slučaja koja su izazvala posebnu pažnju u srpskoj medijskoj zajednici – slučajeve TV Puls, TV Herc i TV Mir.

Prvi slučaj vodi nas u februar 2025. godine.

NKM je utvrdila da je TV Puls emitovala političke spotove Srpske liste sa izbornim aktivnostima van dozvoljenog termina. Regulator je takođe zaključio da su u spotovima bila prisutna deca, što je zabranjeno pravilima izborne kampanje.

Zbog toga je televiziji izrečena novčana kazna od 1.000 evra. Međutim, odluka nije doneta tokom kampanje niti neposredno nakon izbora održanih 9. februara 2025. godine. Kazna je izrečena tek 25. maja 2026. godine, više od godinu dana nakon navodnog prekršaja.

„Mi smo Odluku nezavisne komisije za medije dobili 25 ili 26 maja ove godine za navodni prekršaj od februara prošle godine. Mi smo tada marta meseca odgovorili, odnosno izjasnili smo se o tom navodnom prekršaju I mislili smo da je to završena priča. Međutim sad posle skoro godinu I po dana nama stiže kazna od 1000 evra. Ne bih sad da ulazim u detalje, da li u ovom slučaju postoji prekršaj sa naše strane ili ne postoji, ono što je činjenica je da mislim da nema nikakvog smisla kažnjavati nekog godinu I po dana kasnije, kad su svi mogući rokovi prošli što se tog slučaja tiče. Mi sad nemamo ni tu arhivu da bismo uradili detaljnu analizu u vezi s tim, jer nismo ni dužni da arhivu čuvamo godinu dana”, kaže Aleksandar Stanojvić iz RTV Puls. 

Pored TV Puls, NKM je tokom maja ove godine donela još 45 odluka o sankcionisanju medija za navodna kršenja pravila tokom izbornog procesa 2025. godine. Spor se, međutim, ne vodi samo oko sadržaja odluka, već i oko rokova u kojima su one donete.

Uredba NKM-a broj 2024/03 predviđa hitno postupanje po predmetima tokom izbornih kampanja: „Razmatranje žalbi i odluka NKM mora biti završeno u roku od pet dana od momenta prijema žalbe u toku redovne izborne kampanje. U slučaju vanrednih izbora, ovaj rok se skraćuje na 60 sati“.

Na zakonitost ovakvih odluka upozorio je i Kosovski pravni institut. U analizi objavljenoj 11. juna ove godine navodi se da su odluke koje se odnose na izborne procese iz 2025. godine donete nakon isteka zakonskih rokova.

"Ovi rokovi nisu postavljeni proizvoljno. Oni su ustanovljeni zato što kršenja tokom izborne kampanje imaju trenutni efekat i moraju se rešavati u realnom vremenu. Odluka doneta mnogo meseci nakon završetka izbora više ne može da reši izbornu konkurenciju i ne može da vrati regulatornu funkciju koju NKM treba da obavlja tokom kampanje”, navodi se u analizi Kosovskog pravnog instituta.

Sličan stav imaju i Ardita Zejnulahu direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu i predsednik UNS-a Živojin Rakočević.

“Sankcije moraju biti ne samo zakonite, nego i pravovremene. Dakle, nezavisna komisija za medje, što je i zaključio Kosovski pravni institut, kršila je zakon, kršila je svoju regulativu sa odlukama što je donela i što je kaznila medje za izbornu  kampanju prešle godine, od 2025. Dakle, oni su sami kršili zakon i ne bi trebalo nikako da medje kazne zbog te kampanje. Medji će usparavati ovo na sudu i verovatno će biti, mislim, na strani medja, pošto je sam regulator kršio zakon”, kaže Zejnulahu.

“Ono što je zakonska regulativa za dane izbora, jeste da se istog trenutka moraju otklanjati problemi, greške i nepravilnosti, kako to ne bi uticalo na izborni proces. Naravno, teži i ozbilnji prekršaji imaju neke svoje rokove, koji se kasnije rešavaju, koji ne mogu trenutno da se reše. Dakle, postoje ograničenja vremenska u zakonskim regulativama, koje određuju dužinu trajanja i svega toga. Pa to nije neki zločin, da sad on mora da prelazi sve vremenske rokove i granice, i da se dođe do toga. Ne. To je očigledno jedna vrsta pritiska”, kaže Živojin Rakočević.

U TV Pulsu tvrde da problem nije samo visina kazne. U odluci koju su dobili navedeno je da imaju pravo žalbe Odboru za žalbe u roku od 30 dana. Međutim, taj organ trenutno nije formiran.

“Malo je nelogično da u Odluci piše da imamo pravo žalbe Odboru za žalbe, koji trenutno ne postoji. Dakle taj organ nije konstituisan, jer ga Skupština Kosova još uvek nije izabrala. Na sastanku su nam predstavnici Nezavisne komisije za medije rekli, da to nema veze I da možemo da se žalimo sudu, odnosno da podnesemo tužbu sudu, ali da kaznu moramo da platimo u roku koji su nam odredili, pa ako slučaj dobijemo na sudu, da će nam oni vratiti sredstva. Mislim da to nema nikakvog smisla, pre svega zbog toga što se nalazimo u jako teškoj ekonomskoj situaciji I da bi to na neki način ugrozilo naš rad, odnosno na prvom mestu plate zaposlenih. Mi ćemo naravno pravnim putem pokušati da dodjemo do pravde i zatražiti od suda da odloži plaćanje kazne do završetka sudskog postupka”, kaže Aleksandar Stanojević iz RTV Puls.

Advokatica Jovana Filipović smatra da Odluka Nezavisne komisije u slučaju TV Puls predstavlja primer ozbiljnih pravnih i institucionalnih problema u radu ovog organa.

„Ono što dalje zabrinjava jeste da su prema rečima koje smo čuli uputili na sudski postupak ukoliko nisu zadovoljni, pa da će po okončanju sudskog postupka taj novac da im bude vraćen ukoliko presuda bude bila u njihovu korist. Ovo je takođe veliki problem zato što ukoliko bi bez poštovanja prava, odnosno ispunjavanja tog neophodnog uslova da se uloži žalba Odboru za žalbe, direktno bila poslata tužba sudu, ista bi bila odbačena u sudskom postupku jer je preuranjena i nisu bili ispoštovani svi prethodni pravni postupci koji su neophodni da bi došlo do konačne odluke. Međutim paradokaslno je to što ta komisija za žalbe faktički ne funkcioniše, i onda se postavlja pitanje kako i kome da se žale, kako da dođu do sudske zaštite i kako je to samo formalno samo dato pravo na žalbu,a u stvari faktički ono ne funkcioniše i ne može da funkcioniše, jer odbor (za žalbe) ne postoji“, kaže Filipovićeva.

Filipovićeva navodi da se u odluci se Komisija poziva na član 30 stav 1 Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, koji propisuje vrste sankcija koje NKM može izreći, ali da se uopšte ne poziva na član 30 stav 2 istog zakona, koji reguliše pitanje izvršenja odluke i izuzetne situacije kada žalba ne odlaže izvršenje. Prema njenim rečima to praktično znači da ovaj medij nije u obavezi da plati novčanu kaznu do okončanja postupka.

“Čitajući striktno ovu odluku koju sam ja videla, gde su se oni pozvali na stav 1 koji se tiče toga da se plaćanje ima izvršiti u trenutku kada je odluka konačna. Međutim ova odluka nije konačna i smatram da se ne bi trebalo izvršiti plaćanje, jer nigde u toj odluci ne stoji da se pozivaju na stav 2 člana 30 koji predviđa hitno plaćanje”, navodi Jovana Filipović.

Advokatica ima savet i za sve medije koji su kažnjeni, a kojima je ponuđen isti pravni lek.

„Moj savet je da se u svakom slučaju obrate Odboru za žalbe i da ispoštuju pravo koje im je dato i mogućnost da ulože žalbu na ovu odluku, jer jedino u tom slučaju odluka neće biti konačna bez obzira na to da li taj Odbor za žalbe funkcioniše ili ne. A možda se i tom kratkom roku od 30 dana oformi pa neko bude uzeo u razmatranje te žalbe“. 

Drugi slučaj odnosi se na TV Herc iz Štrpca. Ova televizija kažnjena je sa 3.000 evra tokom izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore održane u junu ove godine. Prema odluci NKM-a, razlog su bila dva prekršaja.

“Prvi se odnosi na upotrebu izraza „Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici na Kosovu“, koji je korišćen u skladu sa terminologijom koja je uobičajena u srpskoj zajednici i koju svi srpski mediji redovno koristie u svom izveštavanju. Ne smatramo da takva formulacija može da predstavlja ugrožavanje nacionalnog interesa ili opšte bezbednosti, niti da je u nadležnosti nezavisne komisije za medije da odlučuje o zvaničnosti naziva institucija”, kaže novinarka TV Herc Slađana Dobrosavljević.

Nezavisna komisija za medije navela je u odluci od 8. juna da je TV Herc u informativnim emisijama emitovala prilog u kojem je pomenut „Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici na Kosovu“. Komisija smatra da je takva formulacija u suprotnosti sa zvaničnim nazivima institucija Republike Kosovo i da predstavlja kršenje člana 11 Etičkog kodeksa NKM-a.

„Upotreba takvih naziva predstavlja iskrivljavanje zvaničnih naziva institucija i unitarnog karaktera Republike Kosovo i kao takva je u suprotnosti sa nacionalnim interesom Republike Kosovo“.

Član 11 Etičkog kodeksa predviđa da regulator može reagovati kada programski sadržaj ugrožava nacionalni interes i opštu bezbednost. Međutim, među medijskim organizacijama i stručnjacima ovakva odluka otvorila je pitanje granice između regulatornog nadzora i uređivačke slobode.

“Kad je reč u slučaju TV Herca, svaka eventualna povreda profesionalnih standarda mora biti pažljivo obrazložena od strane regulatora. Korišnje naziva institucija može biti pitanje uređivačke politike ili profesionalnog standarda, ali regulator mora biti veoma oprezan da kroz sankcije ne stvori utisak da propisuje način izražavanja, umesto da ocenjuje poštovanje zakona. U demokratskom društvu regulator ne bi trebao da sankcioniše medje zbog terminologije, osim ukoliku postoji jasno i nedvosmisleno zakonsko uporište i stvarna šteta koju je potrebno sprečiti”, kaže Ardita Zejnulahu izvršna direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (AMPEK).

 “Ne može ni jedan regulator na svetu propisati kako će jedno društo da zove neku instituciju. I ne može on da određuje kako će se zvati univerzitet u Prištini sa privedenim setištom u Mitovići. To je van svih normi. Ako je kompletna međunarodna zajednica i međunarodna akademska zajednica priznala taj univerzitet pod tim imenom, a onda se pojavi neki regulator u Prištini i kaže ne, ne, ne, to tako ne može da se zove, i onda se zbog toga kažnjavaju ljudi koji emituju to, onda to izlazi ne samo iz okvira zakona, nego izlazi iz okvira elementarnog smisla i onoga što mi na terenu i u institucijama i kao pojedinci i kao profesionalci vidimo. Dakle, taj spisak institucija koje mogu postojati na određenoj teritoriji ne postoji nigde na svetu. Ali ovde postoji mišljenje, izgleda u tom regulatoru, da određene imena određenih institucija ugrožavaju nešto što se zove nacionalni interes. Nacionalni interes je najgora moguća formulacija koja može da se tumači iz jednog zakona. Dakle, da li je nacionalni interes emocija, da li je nacionalni interes osećanje, da li je nacionalni interes ono što ja vidim, da li je nacionalni interes ono što vidi 5, 10 ili 15 članova neke komisije, ili političke partije, ili članova simpatizera tih komisija. Dakle, ako je to to, onda je sve dozvoleno i nema nikakvih ograničenja, i onda dolazimo na polje osećanje, emocionalne, intuitivne, nacionalne interpretacije u kojo je apsolutno dozvoleno sve”, navodi Živojin Rakočević predsednik UNS-a.

Drugi razlog zbog kojeg je TV Herc kažnjena odnosio se na prilog o navodnom napadu na jednog Srbina od strane komšije Albanca. Prema odluci NKM-a, televizija je emitovala izjavu osobe koja je tvrdila da je napadnuta, ali nije obezbedila stav druge strane niti potvrdu relevantnih institucija. Zbog toga je Komisija zaključila da prilog nije bio dovoljno izbalansiran i da nisu ispunjeni standardi nepristrasnog izveštavanja.

„ NKM je utvrdila da odgovorna strana u ovom prilogu nije obezbedila stav druge strane niti verifikaciju od relevantnih institucija, već je izveštavala jednostrano, bez balansiranja priloga i bez verifikacije činjenica predstavljenih samo iz jedne verzije događaja, čime nisu ispunjeni standardi nepristrasnosti i balansiranja, što je u suprotnosti sa članom 6, stav 1, Etičkog kodeksa KNKM-2016/03”.

U TV Herc navode da su izveštavali na osnovu informacija kojima su raspolagali u tom trenutku.

“Smatramo da je reč o izveštavanju zasnovanom na informacijama dobijenim u tom trenutku, uz pokušaj da se pribavi i stav policije, što nije uvek moguće u kratkim rokovima izveštavanja. Mislim da komisija ne bi trebalo da utvrđuje istinitost navoda, već eventualno proceduralne standarde, dok je utvrđivanje činjenica posao nadležnih institucija i sudova”, kaže novinarka TV Herc Sladjana Dobrosavljević.

Ovakvi slučajevi često izazivaju debate među regulatorima i medijskim organizacijama. Jedni smatraju da je zadatak regulatora da štiti profesionalne standarde. Drugi upozoravaju da preterana intervencija može uticati na uređivačku autonomiju.

“Ne možete u napadu na čoveka tražiti onoga koga je napao, pogotovo ako toga nema. Dakle, u incidentu koji se dogodio danas u 16 časova, gde vi imate izjavu, vi ne možete da tražite čoveka koji ga je napao u njegovoj kući, u njegovom selu, u njegovom gradu. Vi možete da zatražite od policije izveštaj, ako ta policija je napravila izveštaj. I možete da čekate taj izveštaj do određenog roka. Ali posle toga, vaša obaveza, ne prema sebe, ili osećanju, ili emocijama nekog čoveka, nego prema javnom interesu, je da taj slučaj objavite, napišete, publikujete, predstavite javnosti, jer vi ste tu korektivni faktor”, kaže Živojin Rakočević predsednik UNS-a.

TV Herc je prethodno dobio upozorenje i mogućnost da se izjasni o navodnim prekršajima u roku od 24 sata. Odgovor nije dostavljen u predviđenom roku, nakon čega je usledila novčana kazna.

Nezavisna komisija za medije ni posle pet dana nije odgovorila na naša pitanja u vezi sa slučajem TV Herc, a između ostalog pitali smo ih na koji način su utvrdili da korišćenje izraza „Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici“ predstavlja kršenje Etičkog kodeksa?

Treći slučaj otvara pitanje, gde regulator povlači granicu između dozvoljenog javnog govora i govora mržnje. TV Mir iz Leposavića dobila je upozorenje zbog emitovanja dokumentarnog sadržaja koji je Nezavisna komisija za medije ocenila kao govor mržnje. Prema navodima NKM-a, na osnovu izveštaja monitoringa od 10. juna 2026. godine, TV Mir je 7. juna emitovao dokumentarni film produkcije „Aleksandrija film“, u kojem su korišćeni izrazi poput „Kosovo i Metohija“, „okupirana zemlja“ i tvrdnje o proterivanju Srba sa Kosova.

CITAT IZ ODLUKE NKM

“Tokom emitovanja dokumentarca, sveštenik srpske crkve na Kosovu izjavljuje ,za srpski pravoslavni narod, Kosovo i Metohija je sveta srpska zemlja, danas nažalost okupirana zemlja, sa koje se proteruju Srbi, ne videći kako i na koji način, svim sredstvima, nažalost uz pomoć mnogih savremenih sila.“ Kosovo i Metohiju su osvajani polako, a na kraju su samoproglasili Kosovo i Metohiju nezavisnom državom, naravno uz podršku Klintona, NAТО pakta..”

Nezavisna komisija za medije ocenila je da takve izjave predstavljaju govor mržnje i da su u suprotnosti sa nacionalnim interesom Republike Kosovo.

„Upotreba izraza ‘Kosovo i Metohija’, ‘Kosovo je okupirana zemlja’ i da se ‘Srbi proteruju’ predstavlja govor mržnje i krši unitarni karakter Republike Kosovo i kao takav je suprotan nacionalnom interesu Republike Kosovo.“

Komisija se pritom pozvala na član 11, stav 2 Etičkog kodeksa NKM-a, koji predviđa mogućnost hitnog reagovanja kada programski sadržaj ugrožava nacionalni interes ili opštu bezbednost.

Rukovodstvo TV Mir navodi da nakon prijema upozorenja nije uspelo da pronađe sporni sadržaj u arhivi programa koju je proveravalo.

“Ja sam onda, pošto je to stiglo mejlom 12 juna a odnosi se na dan 10.jun prošao kroz arhivu, jer mi imamo obavezu da 21 dan sav program snimamo i na zahtev NKM mi moramo to da dostavimo na uvid. Ja sam pregledao to i ja takav sadržaj, odnosno emisiju takvog sadržaja nisam mogao da pronađem i onda sam odmah mejlom odgovorio da ja takav sadržaj u programu nisam imao“, kaže direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.

U svojoj izjavi direktor TV Mir navodi da se upozorenje odnosilo na 10. jun i da je nakon toga proverio arhivu programa. Međutim, prema odluci NKM-a, sporni dokumentarni sadržaj emitovan je 7. juna, dok je 10. jun datum izveštaja monitoringa na osnovu kojeg je pokrenut postupak. U vezi sa ovim slučajem, naša redakcija je od NKM zatražila pojašnjenja o dokazima na osnovu kojih je utvrđeno emitovanje spornog sadržaja, kao i o toku postupka. Pored pitanja u vezi sa okolnostima ovog slučaja, ostaje i pitanje na osnovu kojih kriterijuma regulator zaključuje da određeni politički, istorijski ili verski narativ predstavlja govor mržnje.

„Svakog trenutka kada jedan regulator upotrebi termine poput nacionalnog interesa ili nacionalnog osećanja, a zatim tome doda i govor mržnje, stiče se utisak da ne deluje samo kao regulator koji sprovodi zakon, već kao institucija koja određuje kako treba da izgleda javni govor, kako treba da se zovu institucije i koje termine ljudi smeju da koriste“, kaže Živojin Rakočević.

Tri slučaja. Tri različita medija. Tri različita povoda za sankcije. U slučaju TV Puls otvoreno je pitanje rokova, prava na žalbu i pravne sigurnosti. U slučaju TV Herc postavljeno je pitanje granice između regulatornog nadzora i uređivačke autonomije. U slučaju TV Mir otvorena su pitanja kriterijuma na osnovu kojih regulator određuje da li određeni sadržaj predstavlja govor mržnje, kao i načina na koji obrazlaže svoje odluke. Do završetka snimanja NKM nije odgovorila na pitanja koja smo uputili tokom rada na ovoj priči, uključujući i pitanja da li je nakon primedbi TV Mir sprovedena dodatna provera navoda, u kojoj fazi se predmet trenutno nalazi i na osnovu kojih kriterijuma je Komisija zaključila da sporni sadržaj predstavlja govor mržnje.

U demokratskim društvima mediji imaju obavezu da poštuju profesionalne standarde. Ali jednako važno je i da regulatorne institucije postupaju transparentno, dosledno i u skladu sa zakonom. Zato se suštinsko pitanje ne odnosi samo na to da li su mediji pogrešili. Već i na to da li je regulator, u pokušaju da sankcioniše te greške, poštovao ista ona pravila čije poštovanje zahteva od drugih. Odgovor na to pitanje verovatno neće dati ni mediji ni regulator. Na deo tih pitanja odgovor bi mogli da daju žalbeni i sudski postupci, ukoliko do njih dođe.

Video