INKLUZIJA - PRAVO SVE DECE NA OBRAZOVANJE
22/10/2016|Autor: Administrator|
|

INKLUZIJA - PRAVO SVE DECE NA OBRAZOVANJE

23.10.2016 - Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje sto ukljucuje decu sa smetnjama u razvoju, decu sa invaliditetom, decu iz marginalizovanih grupa I darovitu decu, a to znaci da sve navedene grupacije treba da se nadju u redovnom obrazovnom sistemu.

Ostvarivanje ovog prava postiže se pomoću individualnog obrazovnog plana kojim se dete uključuje u redovan vaspitno - obrazovni sistem, a bez narušavanja funkcionisanja kolektiva. Ali kakvo je funkcionisanje deteta u okviru inkluzivnog obrazovanja?
Da li se deca, osim problema praćenja nastave, suočavaju i sa još nekim i ko o tome brine? Šta se dešava sa onom decom koja nisu u mogućnosti da prate redovnu nastavu uprkos adekvatnoj primeni individualnog obrazovnog plana… Sve su ovo pitanja koja se neretko nameću svakom pojedincu koji razmišlja o deci kojima je potrebna podrška u obrazovanju i vaspitanju.

Činjenica je da su potrebe ljudi identične, ali su njihove mogućnosti, kapaciteti za ostvarivanje istih, različite. Ono što za prosečnog čoveka predstavlja rutinu, za nekoga je to ulaganje ogromnog napora ili aktivnost za koju treba tuđu podršku.

Da korača kroz život Dostani pomažu majka, otac i sestre, ali i učeljica i vršnjaci u školi. Odlazak do škole, izlazak iz učionice tokom odmora, penjanje uz stepenice, odlazak do školskog toaleta predstavljaju aktivnosti koje većina dece bez muke obavlja, a koje za ovu devetogodišnju devojčicu predstavljaju prepreke sa kojima se svakodnevno suočava. Naime, Dostana Miladinović boluje od spastične cerebralne paralize, treći je razred osnovne škole u Kosovskoj Mitrovici. Za nju je izrađen obrazovni individualni plan po kome uči i radi, što za nju ne predstavlja problem, jer kako kaže, voli da se druži i ide u školu.

I upravo je taj odlazak u školu i boravak u njoj problem koji se javlja tokom Dostaninog obrazovanja, jer iziskuje pomoć roditelja, ali i finansijska sredstva za troškove taksi prevoza koji svakodnevno koriste. Uprkos velikim troškovima, njena majka, Milena Miladinović, zbog obaveze da svakodnevno bude uz svoju ćerku i pomaže joj u uobičajenim aktivnostima, nije u mogućnosti da nađe posao.

Ipak, porodica Miladinović vrlo je optimistična. Uzdaju se u pomoć relevantnih institucija i nadaju da će se glas Dostane, ali i mališana koji imaju sličan problem, ipak čuti i biti uvažen.
A ukoliko roditelji ili članovi interresorne komisije ipak procene da dete nije u mogućnosti da pohađa redovnu nastavu i pored primene individualnog obrazovnog plana, vrata škole za osnovno i srednje obrazovanje ,,Kosovski Božur“ su širom otvorena.

Direktorka ove škole ili ,,škole otvorenog srca“, kako je mnogi nazivaju kaže da, osim puno ljubavi prema radu, strpljenja i volje zaposlenih, imaju još prednosti poput besplatnog doručka i prevoza za učenike, radionica koje se organizuju sa decom koja dolaze iz redovnih škola, posebne vežbe koje su osmišljene od strane školskih defektologa izvode se individualno, kao i mnoge druge.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje ,,Kosovski božur“ osposobljava učenike za rad pomoćnika knjigovesca i pružanja usluga ličnog frizera. Za pojedine učenike, ovo nije kraj školovanja, već podstrek da svoj put ka boljem sutra nastavljaju dalje. Tako su se neki od učenika daljim osposobljavanjem i učenjem, opredelili za frizerski ili pekarski rad, te su pokrenuli i sopstveni posao.

Bilo je i primera gde su učenici, nakon ove škole upisali redovnu srednju školu, vođeni motivacijom koja je pružena u “školi otvorenog srca”.
Od školske 2010/2011. godine deca kojima je potrebna podrška u obrazovanju i vaspitanju upisuju se u školu kao i sva ostala deca i nije potrebno prethodno utvrditi stepen i vrstu smetnje u razvoju ili invaliditeta, što znači da nema više kategorizacije. Kakav je smisao ukidanja komisije za pregled dece ometene u razvoju i formiranja interresorne komisije za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku, objasnio je koordinator interresorne komisije u Zvečanu, Ranko Nedeljković. ,,Interresorna komisija daje svoje mišljenje, svoju procenu, da detetu treba obezbediti dodatnu podršku ili u novčanim sredstvima ili u angažovanju pratioca, asistenata, dodatnih nastavnih sredstava i slično”, navodi Nedeljković.

Naglasivši da različitosti u društvu postoje u raznovrsnim oblicima: polne, socijalno - ekonomske, intelektualne i mnoge druge, koordinator interresorne komisije podvlači da svako dete ima pravo na jednako obrazovanje i da im se to obrazovanje treba i pružiti.

Uopšteno rečeno, individualni obrazovni plan pomaže deci kojima je potrebna podrška u obrazovanju i vaspitanju da prate nastavu i da razvijaju svoju ličnost, talente, mentalne i fizičke sposobnosti. Ali kada školsko zvono oglasi kraj nastave svako dete okreće se svojim uobičajenim aktivnostima, hobijima, treninzima, časovima stranih jezika, sem pojedinih. Ta pojedina deca su upravo ona kojima je potrebna podrška u obrazovanju i vaspitanju i koja nakon završenih školskih časova nemaju mnogo izbora, što se tiče aktivnosti.

Zato su u Narodnoj tehnici u Kosovskoj Mitrovici ovoj deci širom otvorena vrata za svrsishodno provođenje njihovog slobodnog vremena. Ovo je organizacija koja ima za cilj pružanje neformalnog obrazovanja deci školskog uzrasta, omladini i odraslima, odnosno razvoj i unapređenje tehničke kulture i narodno- tehničkog stvaralaštva. ,,Mi radimo njihovu edukaciju za ona zanimanja koja su interesantna na tržištu rada kako bi lakše mogli da pronađu posao, obzirom na to da država daje određene subvencije, kako za samozapošljavanje tako i za poslodavce koji upošljavaju lica sa invaliditetom”, ističe sekretarka Narodne tehnike, Nada Vučić. Ona dodaje da oni u skladu sa takvim zahtevima vrše obuke iz oblasti informatike, izrade predmeta upotrebne vrednosti od drveta, različite tehnike rada na drvetu, kako bi sve to dalje rezultiralo njihovom boljem angažovanju.

Rad i zalaganje Narodne tehnike u vidu uključivanja u javne radove osoba sa invaliditetom, po čemu je ova organizacija poznata u svom okrugu, pokazalo se uspešnim, čemu u prilog govori činjenica da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi mnogo manji broj nezaposlenih lica, koji pripadaju ovoj grupaciji u odnosu na pređašnji period.

Empatičnost, razumevanje i spremnost za pomoć osobama sa invaliditetom pokazala je i Mirjana Martinović iz Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih lica u Kosovskoj Mitrovici, koja je pokrenula prevodilački servis koji ovakve osobe mogu koristiti zarad svakodnevne komunikacije. Za osobe oštećenog sluha ova organizacija nudi i pregršt drugih aktivnosti, kao što su stonoteniski klub, takmičenja u šahu, fubalu, košarci.

Živeći u tišini i bez adekvatnog razumevanja okoline, najčešće zbog neočiglednosti njihovog hendikepa, gluve i nagluve osobe sučavaju se sa mnoštvom prepreka u svakodnevnoj komunikaciji koja rezultira problemom zapošljavanja i time finansijske sigurnosti.

Postoji još organizacija, institucija i pojedinaca koji se bave problemima dece i odraslih kojima je potrebna dodatna podrška u različitim vidovima. Ono što je ohrabrujuće je da su početkom 2016. godine organizacije civilnog društva sa severa Kosova a koje se uže bave problemima dece, starijih i mlađih maloletnika formirale i mrežu pod nazivom ,,Čuvari dečijih prava”.

Ono što na kraju treba istaći je da je obaveza svakog od nas da imamo razumevanja za tuđe potrebe kako bi naše društvo bilo plodno tle za buduće naraštaje.


PROGRAM TV MREŽE

Agrar Slobodno Srpski Nezavisna TV Mreža Kosnet Info Koreni



sporazoom