BRISELSKI DIJALOG IZ NOVINARSKOG UGLA
16/06/2016|Autor: Administrator|
|

 

„BRISELSKI DIJALOG IZ NOVINARSKOG UGLA“

 

3 – 5 jun 2016. godine

Hotel Villa Bellvedere, Drač, Albanija

 

Dvodnevna radionica sa temom "Briselski dijalog iz novinarskog ugla" održana je u Draču od 3 do 5.juna, u organizaciji Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Predavanja su držala dvojica poznatih novinara -  dopisnika iz Brisela - Augustin Paljokaj, koji već godinama izveštava iz  prestonice Evropske unije (EU) za listove Koha Ditore i zagrebački Jutarnji list i Dejan Anastasijević, nekadašnji dopisnik Tanjuga i sadašnji urednik nedeljnog lista "Vreme".

Na radionici je učetvovalo trideset predstavnika srpskih i drugih nevećinskih medija sa teritorije čitavog Kosova (među njima i novinari TV Mreže, Kosma mreže I Radio Televizije Kosova), koji su  imali priliku da saznaju o novinarskim izazovima u izveštavanju iz Brisela, kao I da razmene iskustva I probleme s kojima se svakodnevno sreću u radu informišući svoje gledaoce I slušaoce o Briselskom dijalogu I drugim aktivnostima vezano za funkcionisanje EU.

Radionicu, koja je održana u okviru Škole evropskih integracija koja se već tri godine realizuje u saradnji sa nevladinom organizaciojom Aktiv pri Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici otvorio je direktor KFOS-a Ljuan Šlaku.

„Nakon što smo krenuli sa Školom evropskih integracija, ocenili smo da je daleko bolje raditi sa profesionalnijim grupama koje imaju određene interese. Počeli smo sa novinarima i pozvali sve televizije i ostale medije na Kosovu kao i dva, ja mislim, izvrsna poznavaoca „briselskih prilika“ i regionalnih odnosa, Augustina Paljokaja i Dejana Anastasijevića“, rekao je Šlaku pozdravljajući sve prisutne.

Avgustin Paljokaj je otvorio predavanje ukazivanjem na problem koji on vidi danas ne samo među novinarima na Kosovu već i u celom regionu, koji se odnosi na površno poznavanje evropskih institucija od strane novinara, tako da, kako je rekao, neretke su ozbiljne greške u izveštavanju i upotrebi pogrešnih naziva EU institucija, te mešanje Evropskog parlamenta sa, na primer, Evropskom komisijom sl. zabune. Nakon obrazloženja problema, on je u sledećem delu predavanja predstavljao evropske institucije po hijerarhiji i njihovim funkcijama,  kako bi prisutnima što više ukazao na razlike istih i štetnih posledica koje jedan izveštaj može imati.

Paljokaj i Anastasijević su prvobitno objasnili administrativne procedure koje postoje u okviru Evropske komisije, a potom su govorili o "konstruktivnoj dvosmislenosti" koja je sveprisutna u Briselskom sporazumu. Prema rečima Anastasijevića ovaj termin uveli su čelnici Evropske unije, kako bi svaka strana u pregovorima imala „dobru priču za svoje građane“.

Najveći problem izveštavanja iz Brisela je netransparentnost procesa pregovora između Beograda i Prištine, a kako Paljokaj kaže, mnogi se bune što pojedini novinari ne razumeju i srpski i albanski jezik, te samim tim ne mogu da različitim redakcijama ponude drugačiji set informacija, zbog čega dolazi do delimično pogrešnih tumačenja .

„Mi uslikamo delegacije sa Kosova i iz Srbije, vidimo ih kako su ušli u salu za sastanke i pitamo portparola Evropske unije, da li su delegacije došle i da li su počeli pregovori. Tada dobijamo odgovor: „Ne možemo još uvek to da vam potvrdimo“, naveo je Paljokaj kao primer, govoreći o problemu netransparentnosti procesa.

Ipak, po mišljenju dopisnika, zvaničnici iz Brisela daleko su pristupačniji od domaćih političara, a ukoliko znaju neku informaciju oni će je i podeliti sa novinarima.

Anastasijević i Paljokaj govorili su i o "nezvaničnim brifovima" u Briselu, prilikom čega se prikupljaju značajne informacije za razumevanje šire situacije, ali koje se ne smeju distribuirati u javnosti.

Takođe su panelisti davali konkretne primere i govorili o načinu na koji oni dolaze do informacija jer, kako su objasnili, nije uvek lako doći do određenih osetljivih informcija.

Drugi deo radionice je bio rezervisan za pitanja novinara gde su panelisti odgovarali na postavljena pitanja.

Tridesetak novinara koji su učestvovali na radionici imali su niz pitanja za predavače, pitanja su se odnosila na primenu novinarske i profesionalne etike. Najviše pitanja je bilo vezano za poteškoće prilikom izveštavanja o politički senzitivnim temama, kao i na selektivnost informacija koje idu u javnost.

Panelisti i učesnici su se složili da se u određenim situacijama mora paziti ili pak čekati u kom trenutku se koja informacija plasira ne bi li prevremeno puštanje neke vesti u javnost dovela do zagrevanja javnog mnjenja u već napetoj situaciji.

Paljokaj je naglasio takođe da je u evropskim medijima vlada veoma malo interesovanje za tok samog briselskog procesa, te da oni objave nešto što oni smatraju bitnim - dok ostatak pregovora prate u suštini mediji sa balkana i u tome leži velika odgovornost kako je on rekao na samim dopisnicima/medijima kako u Briselu, tako i nešto lokalnije, sa čime se Anastasijević složio i izneo par primera iz prakse na ovu temu.

Drugog dana Anastasijević je govorio o pitanju jezika i o novinarskoj stilistici kao i o EU terminologiji i frazelogiji koja se u mnogim situacijama razlikuje od naše – pogotovo kada su u pitanju tumačenja određenih termina koji su bitni u samom procesu pregovora.

U sledećem delu je bilo reči o dostupnosti zvaničnika za intervjue i na koji način se dolazi do njih, kao i o pripremi intervjua. Na kraju se govorilo o tumačenjima briselskog procesa i situaciji na terenu - te kako izbeći („konstruktivnu nejasnoću“).

U poslednjem delu radinice je bilo reči o iskustvima dopisnika iz Brisela gde su se takođe ostali učesnici uključili i pričali o međusobnoj kolegijalnoj saradnji i profesionalnom kodeksu koji svaki novinar mora posedovati da bi nosio titulu novinara.

 Radionica je završena razmenom iskustava obe strane i savetima dobre prakse konkretnim primerima sa terena.

Video



PROGRAM TV MREŽE

Agrar Slobodno Srpski Nezavisna TV Mreža Kosnet Info Koreni



sporazoom